Moždani udar (šlog, cerebrovaskularni inslut) je drugi vodeći uzrok umiranja i prvi uzrok invaliditeta u svetu. Nastaje kao posledica odumiranja dela moždanog tkiva usled prekida u snabdevanju mozga krvlju ili usled pucanja krvnog suda i izliva krvi u moždano tkivo.
Glavni faktori rizika za nastanak moždanog udara su godine starosti i hipertenzija. Posle 55. godine života rizik od šloga se udvostručuje u svakoj narednoj deceniji života. Oko polovine svih možadnih udara nastaje između 45. i 59. godine života, odnosno u periodu najproduktivnije faze. Ovo predstavlja ne samo zdravstveni, već i značajan socioekonomski problem imajući u vidu visok procenat invaliditeta i činjenicu da mali procenat bolesnika može da nastavi svoj raniji posao.
Odavno je dokazana povezanost hipertenzije i šloga. Hipertenzija nosi i do šest puta veći rizik za nastanak moždanog udara. Hipertenzija oštećuje krvne sudove mozga direktim mehaničkim dejstvom i ubrzanjem procesa ateroskleroze. Mozak predstavlja organ koji među prvima počinje da strada u ovoj bolesti, a možadni udar predstavlja jednu od najčešćih i najtežih komplikacija hipertenzije.
Za razliku od godina, hipertenzija je faktor rizika na koji možemo da utičemo i zato je prevencija veoma važna. Prevencija, pre svega, obuhvata lečenje hipertenzije, ali i svih drugih stanja koja su povezana sa visokim rizikom od razvoja šloga kao što su dijabetes, gojaznost, pušenje, srčana artmija ili povišene masnoće u krvi. Prevencija u smislu otkrivanja i kontrole faktora rizika ima veći efekat u smanjivanju smrtnosti i invaliditeta od bilo koje farmakološke ili hirurške tehnike pošto se moždani udar već razvio.
Ciljne vrednosti krvnog pritiska kod pacijenata koji su preboleli šlog nisu jasno definisane, međutim raspoloživi podaci ukazuju da krvni pritsak ne treba snižavati ispod 130/80 mmHg. Čak i malo smanjenje krvnog pritiska od 5-6 mmHg za dijastolni (donji) i 10-12 mmHg za sistolni (gornji) pritisak u periodu od 3 do 5 godina vodi smanjenju rizika od razvoja šloga za oko 40 procenata.