O hipertenziji i KV riziku

Hipertenzija

Šta je hipertenzija ili povišen krvni pritisak?

Hipertenzija odnosno povišen krvni pritisak predstavlja vrednost krvnog pritiska kod odraslih osoba veću od 120/80mmHg. Krvni pritisak tokom dana i noći može rasti ili padati u zavisnosti od mnogih faktora. Ukoliko krvni pritisak tokom dužeg vremena ima veću vrednost od 120/80mmHg tada govorimo o hipertenziji. Hipertenzija je jedna od najraspostranjenijih bolesti na planeti.

Zašto je opasna hipertenzija?

Hipertenzija je bolest koja oštećuje srce i mnoge druge organe (bubrege, mozak, oči). Doprinosi razvijanju ateroskleroze (bolest arterija) pa predstavlja značajan faktor rizika za nastajanje angine pektoris (infarkta srca), srčane slabosti, šloga, slabijeg vida i drugih bolesti.

Šta dovodi do nastanka hipertenzije?

Nažalost kod najvećeg broja bolesnika (95%) ne zna se tačan uzrok povišenog krvnog pritiska i ovi bolesnici boluju od tzv. primarne ili esencijalne hipertenzije. Mali broj bolesnika (oko 5%) boluju od tzv. sekundarne hipertenzije (bubrežnog, endokrinog i drugog porekla) čiji je uzrok poznat. Sigurna dijagnoza primarne hipertenzije se postavlja jedino isključivanjem uzroka nastanka sekundarne hipertenzije.

Zašto se hipertenzija često kasno otkriva?

Hipertenzija je najčešće tiha i podmukla bolest koja se razvija postepeno i obolela osoba je dugo bez ikakvih tegoba. Period bez tegoba može trajati godinama i za to vreme visok krvni pritisak oštećuje organizam. Od tegoba najčešće se javlja glavobolja, posebno u potiljačnom predelu.

Pravilo polovina: Smatra se da od svih hipertenzivnih bolesnika samo jedna polovina zna da je obolela. Od te polovine se samo jedna polovina redovno leči i kontroliše dok samo polovina od ovih bolesnika ima regulisan krvni pritisak.

Kako se dijagnostikuje povišen krvni pritisak?

Lekar koji je specijalizovan za dijagnostiku i lečenje hipertenzije će vam uraditi komplet pregleda i analiza koji ima za cilj utvrđivanje težine bolesti i određivanje najkvalitetnijeg načina lečenja: klinički pregled uz merenje krvnog pritiska, EKG, ultrazvuk srca, holter krvnog pritiska, rendgen srca i pluća, laboratorijske analize i druge preglede ukoliko je to neophodno.

Kako se meri krvni pritisak?

Precizno merenje podrazumeva: odgovarajuću pripremu bolesnika, kvalitetan aparat za merenje kao i višestruka merenja krvnog pritiska. Priprema bolesnika obuhvata: odgovarajuću temperaturu sobe pri merenju, uzdržavanje od pušenja, konzumiranja kafe, fizičke aktivnosti i drugog stresa najmanje 30 min pre merenja krvnog pritiska. Guma manžetne mora da obuhvati najmanje 80% obima ruke i potrebno je postići “naduvavanje “ manžetne do vrednosti dovoljno visoke da bi se izgubio puls radijalne arterije. Tokom prvog pregleda potrebno je izmeriti krvni pritisak u stojećem i sedećem položaju. Krvni pritisak treba meriti na obe ruke i ukoliko se pronađe razlika veća od 10 mmHg u daljim pregledima određivati krvni pritisak na ruci sa višom vrednošću.

Kako se uspešno kontroliše hipertenzija?

Uspešno lečenje hipertenzije zahteva dugotrajan i uporan timski rad – saradnju lekara i pacijenta koja se karakteriše redovnim kontrolama i spremnošću bolesnika da se leči od ove opake bolesti.

Početak lečenja predstavlja promenu načina života bolesnika koja obuhvata: održavanje odgovarajuće telesne težine uz smanjen unos masti, smanjen unos soli, prestanak pušenja, povećanje fizičke aktivnosti, kontrolisanje stresa i smanjen unos alkohola. Vaš lekar će Vam dati detaljna uputstva o načinu života koji će Vam omogućiti adekvatnu kontrolu krvnog pritiska.

U lečenju hipertenzije se koristi veći broj različitih lekova (diuretici, beta-blokatori, ACE inhibitori,antagonisti kalcijuma i drugi). Vrstu i dozu leka kao i eventualne promene terapije tokom lečenja određuje isključivo lekar specijalizovan za lečenje hipertenzije.