O hipertenziji i KV riziku

HIPERTENZIVNA KRIZA

Hipertenzivna kriza predstavlja nagli skok krvnog pritiska na vrednosti iznad 180/120 mmHg. Predstavlja urgentno i potencijalno životno ugrožavajuće stanje. U svakodnevnoj kliničkoj praksi je jedno od najčešćih neadekvatno lečenih urgentnih stanja. Javlja se u nekom periodu života kod oko 1% osoba koje leče povišen krvni pritisak.

            Stepen hitnosti i težina poremećaja ne određuje visina krvnog pritiska, već prisustvo znakova oštećenja ciljnih organa (srce, mozak, bubrezi i oči). Na osnovu simptoma opisuju se dva entiteta, kriza prvog i dugog stepena hitnosti.

            Hipertenzivna urgencija je hipertenzivna kriza drugog stepena hitnosti. Povišenje krvnog pritiska nije udruženo sa oštećenjem ciljnih organa i ne zahteva hospitalizaciju, a cilj lečenja je sniziti krvni pritisak postepeno u toku 24 do 48 časova u ambulantnim uslovima.

            Hipertenzivna emergencija (raniji naziv maligna hipertenzija) je hipertenzivna kriza prvog stepena hitnosti. Ovo stanje je udruženo sa oštećenjem ciljnih organa i zahteva hospitalizaciju. Neophodno je brzo sniženje krvnog pritiska za 20-25 % tokom prvog sata, a zatim u narednih 6 časova sniženje pritiska do 160/100 mmHg.

            Oštećenje organa može da se manifestuje kao napad angine pektoris koji može da napreduje do infarkta srca, disekcija (cepanje) aorte, akutno popuštanje srca sa edemom pluća, neurološki simptomi (duple slike, glavobolja, vrtoglavica, povraćanje, mučnina, poremećaj govora) koji mogu da napreduju do razvoja kompletnog moždanog udara ili popuštanje bubrega i razvoja akutne bubrežne slabosti.

            Lečenje obuhvata brzo, ali kontrolisano sniženje krvnog pritiska. Naglo sniženje krvnog pritiska dovodi do dodatnog oštećenja organa i kao takvo je opasno.