O hipertenziji i KV riziku

REZISTENTNA HIPERTENZIJA

Rezistentna hipertenzija stanje u kojem se krvni pritsak održava na vrednostima iznad 140/90 mmHg uprkos terapiji sa tri optimalno dozirana leka (od kojih je jedan diuretik) kao i primeni stilova života koji dokazano utiču na sniženje krvnog pritska.

Prvi korak kod rezistentne hipretenzije je utvrđivanje njenog porekla. Najčešči uzroci izostanka terapijskog učinka su neredovno i neadekvatno uzimanje lekova za povišen krvni pritisak, prekomerna telesna težina, unos velikih količina alkohola, visok unos soli, opstruktivna sleep apnea, stalni unos supstanci koje podižu krvni pritsak (kokain, kortokosteroidi,oralni kontraceptivi, amfetamin, lekovi protiv bolova). Kod ovog stanja moramo da isključimo i hipertenziju belog matila. U ovom slučaju krvni pritsak je povišen samo kod lekara u ordinaciji, a kod kuće se mere normalne vrednosti. Kao mogući uzrok rezistentne hipertenzije treba isključiti i sva stanja koja uzrokuju sekundarnu hipertenziju.

Kad isključimo sve ove faktore ostaje oko 5 procenata pacijenata sa hipertenzijom koji imaju tzv. pravu rezistentnu hipertenziju. Značaj ovog oboljenja je u činjenici da dodatno povećava rizik od neželjenog kardiovaskularnog događaja.

Lečenje rezistentne hipertenzije obuhvata nefarmakološke i farmakološke mere. U nefarmakološke mere spadaju: redukcija telesna težine, unos male količine soli, redovna fizička aktivnost, smanjen unos alkohola i povećan unos vlaknastih materija. Farmakološke mere obuhvataju pravilno doziranje lekova, uvođenje u terapiju spironolaktona (diuretik), maksimalno doziranje kalcijumskih antagonista ili uvođenje fiksnih kombinacija lekova (3 leka u jednoj tableti). Kao posebna mera za najteže slučajeve ostaje invazivna metoda koja se zove renalna simpatička denervacija.